Спросить
Войти

МЕВАЛАРНИ ОЧИЦ ЗАВОДА - ОФТОБДА ЦУРИТИШ ТАРТИБИ

Автор: Эрмакова Жамилахон Мухаммадовна

МЕВАЛАРНИ ОЧИЦ ХДВОДА - ОФТОБДА ЦУРИТИШ ТАРТИБИ

Эрмакова Жамилахон Мухаммадовна

Тошкент давлат аграр университеты Андижон филиали.

Мазкур ма;олада меваларни очи; х,авода, яъни офтобда куритишнинг тартиби х,амда куритиш учун керакли тадбирларни ташкил килиш, шунингдек, меваларни йигиб-териб олиш, саралаш ва куритиш майдонларига жойлаштириш тартиби тугрисида адабиётлардан олинган маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар. куритиш майдони, хом ашёлар, саралаш, буглаш, иш;ор эритмаси, сульфитлаш, куритиш, куру; мах,сулот.

ПРОЦЕДУРА СУШКИ ПЛОДОВ НА ОТКРЫТОМ ВОЗДУХЕ НА СОЛНЦЕ

В данной статье приводятся сведения из литературы о порядке сушки плодов на открытом воздухе, то есть на солнце, а также об организации необходимых мероприятий по сушке, а также порядке сбора, сортировки и размещения плодов в местах сушки.

PROCEDURE FOR DRYING FRUITS IN THE OPEN AIR IN THE SUN

This article provides information from the literature on the procedure for drying fruits in the open air, i.e. in the sun, as well as the organization of activities necessary for drying, as well as the procedure for harvesting, sorting and placing fruits in drying areas.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10050

Кириш. Республикамиз иклим шароитининг кулайлиги, шу жумладан ёзнинг иссик ва куру; келиши, х,аво нисбий намлигининг кам даражада булиши меваларни офтобда куритиш имконини беради. Ю;ори сифатли куру; мева тайёрлашда мах,сулот сифати ю;ори булиши катта ах,амиятга эга. Сифатли куру; мева олиш учун мах,сулотни янада тез ва яхши куритишни таъминлайдиган шарт-шароит яратиш, омборхоналарни керакли асбоб-ускуналар билан таъминлаш керак.

Урикнинг Арзами, Вымпел, Зарафшон кечкиси, Евразия, Заря Востока, Исфарак, Королевский, Самарканд мохитоби, Мирсанжали, Новвот, Навруз, Самарканд кечкиси, Советский, Субхони, Хурмои, Юбилейный Навои каби навлари куритилади.

Шафтолининг Ок шафтоли, Ватан, Зафар, Лола, Сарик луччак, Обильный, Сальвей, Самаркандский снежный, Сарик олёр, Старт, Фарх,од, Эльберта каби навлари куритилади.

Олхурининг Анна Шпет, Артон, Бертон, Венгерка фиолетовая, Исполинская, Кора олу, Кирке, Президент каби навлари куритилади.

Олчанинг Анадольская, Гриот остгеймский, Подбельская, Самарканд, Чест губена, Шпанка черная каби навлари куритилади.

Меваларни очик х,авода куритиш учун куритиш майдони серкатнов кучалардан узокрок булиши максадга мувофикдир. Куритиш майдони богларга якин жойда

ôynraHH Ma^rçyn x,aMga rçypuTum MaögoHHra o^toö TymaguraH Öynumu KepaK. KypuTum MaögoHH comokah noö öunaH cyBaö rçyHHnagu ëKH 5-7 cm rçanuHnuKga 6eTOH ëTrçœunagu. KypuTum MafigoHHHHHr x,ap Öup KBagpaT MeTpuga HKKura a»paTunraH onxypuHH 14-16 Kr, onHa ëKH runocHH 8-10 Kr, HKKura a»paTunraH ypuK Ba ma^TonuHH 10-12 Kr gaH rçypuTHnagu. ^opunaHMaraH onxypu 30 KyH, onHa 7-13 KyH, HKKura a»paTunraH ypuK 4-7 KyH, 6yiyHnurHHa rçyHunraH ypuK 8-15 KyH Ba HKKura a»paTunraH ma^Tonu 7-12 KyH rçypuTHnagu.

KypuTum MaögoHuga rçaôyn ^u^um, BarçTHHHa carçnam, HaBnapra a»paTum, nagHocnapra »oö^am ynyH ôocTupManap rçypunraH Öynagu. fflyHHHrgeK, öocTupMaga CTonnap, Tapo3H, öoHKa Ba rç030H Öynumu no3HM. ffly »yMnagaH, rçypuTum MaögoHuga gygnam KaMepanapu Ba TaHëp rçypyrç MaxcynoTHH BarçTHHHa carçnafiguraH oMÖopnap x,aM Öynagu. ^ygnam KaMepanapuHHHr y3yHnuru 3,5 m3, энн 3,5 m, öanaHgnuru 2,5 m KenaguraH HKKHTa xoHagaH HÖopaT, ^amu 27-30 m3 Öynagu. ^ygnam ynyH rçyranapgaH ^ofiganaHca x,aM Öynagu. gygnam rçyracuHHHr y3yHnuru 105-110 cm, энн 105-110 cm Ba öanaHgnuru 95-110 cm nu ^aHepgaH ncanagu.

MeBanapHH rçaHHorç umrçop эpнтмaснгa öoTupuö onum ynyH neHKanap rçypunHÔ, ynapHHHr x,ap Öupura 300-400 n cyB CHFaguraH 2 Ta Hy^H rç030H ypHaTunagu. By rço3oHnap ranMa-ran umnaTunagu.

Kypyrç Ma^cynoTHHHr cu^aTH Kyn »ux,aTgaH xom amëra ôoFnurç. OarçaT CTaHgapT Tanaönapura »aBOö öepaguraH MeBanapHH rçypuTum Marçcagra MyBO^urç x,Hco6naHagu. MeBanap ypuHMaraH, HupuMaraH, TapKHÖugaru x,ap xun 3apyp Mogganapu, aHHurçca KHcnoTanunuru Ba rçaHggopnuru eTapnu Öynumu KepaK.

X,ocunHH y3 BarçTuga Ba TyFpu hhfhö onum, Tamum Ba rçypuTumra TaHëpnam ycynnapu CH^aTnu rçypyrç Max,cynoT onum geMaKgup. X,ocun ^arçaT x,aBo rçypyrç Ba OHurç KyHnapga y3unagu. ^apaxTnapgaru MeBanapHHHr cu^aTH, KaTTa-KHHHKnuru Ba paHru Öup xun 6ynMafigH. Ba^unapu o^toö Tymuö TypraH Ba ôarçyBBaT moxnapga eTunagu, mox-ma66a opacuga rçonraHnapu KeHporç numagu. fflyHHHr yHyH Öup HeHa MapTa y3unagu. BupuHHH y3umga $arçT axmu numraH, KaTTanuru Ba paHru y3 HaBura xocnapu Tepunagu. ffla^Tonu MeBanapu 2-3 KyHgaH KeöuH hkkhhhh MapTa y3unagu. MeBanapHH y3um BarçTuga ypuHTupuö rçyHunca, ynapHHHr nycTH muKacTnaHagu, ycTuga goFnap naögo Öynagu. ^HKacTnaHraH MeBanapga MHKpoöuonoruK »apaëHnap öomnaHagu, mupacu orçagu, rçypyrç Mogganap aHHa KaMaöuö rçonagu. ffly caöaönu MeBanapHH rçorçum TaBCHH этнnмaнgн. OarçaT rçynga Tepuö onum no3HM. Kynga y3unraH MeBanap э^тнëткopnнк öunaH Maxcyc caBaT ëKH rçyTunapra conuHagu.

Y3umgaH onguH epra TyKunraHnapu Tepunagu. ABBano gapaxTHHHr nacTKH, KeöuH rorçopu moxnapugaru MeBanap y3unagu. BanaHg moxnapHHHr xpcunuHH y3umga ^ap xun HapBoHnap umnaTunagu. MeBanap caBaT ëKH rçyTunapra conuHagu. CyHrpa ynapHH э^тнëт rçunuô Tamunagu Ba rçypuTum MaögoHura onuö KenuHagu. KypuTum MaögoHura onuö KenuHraH MeBanap roBunagu, To3anaHagu, HKKura a»paTunagu, önaHmupoBKa rçunuHagu Ba onTHHryrypT öunaH gygnaHagu.

MeBanapHH rçaHHanuK numraHnuru, paHru, maKnu, KaTTa-KHHHKnurura rçapaô xunnam - HaBnapra a»paTum gefiunagu. By umrçop эpнтмaснga umnaHaguraH (önaHmupnaHraH) xom amëHHHr, aHHurçca ma^TonuHHHr эзнnн6 KeTMacnurura, эpнтмaнннг TyFpu кoнцeнтpaцннсннн TaHnaö onum Ba y öunaH MeBanapHH nycTugaH a»paTumra ^aMga onTHHryrypT öunaH TyFpu gygnamra ëpgaM Öepagu.

Xom amëHH HaBnam öunaH Öupra, aöHH BarçTga кoнgнцннгa moc KenMaraHnapu (HupuraH, эзнnгaн, KacannuK ëKH xamopoTnapgaH 3apapnaHraHnapu) a»paTHÖ onuHagu. KaTTa-KHHHKnurura, paHru, eTunum gapa»acura rçapaô capanaHraH xom amë KeHHHHanuK HaBnapra a»paTunagu.

MeBara ënumraH ^ap xun xac-Hyn, rçyM, MHKpoopraHH3Mnap, myHHHrgeK 3ax,apnu MogganapHHHr rçongurçnapu wbhö TamnaHagu.

Меванинг пустини ажратиш - хом ашёнинг кераксиз кисмини ажратиб олиш ва курук мах,сулотнинг рангини яхшилаш максадида бажарилади. Пусти ажратилган мева анча тез курийди. Куритиш муддатининг кискариши натижасида курук махсулотда канд, кислота, витаминлар ва бошка моддалар купрок сакланиб колади.

Меванинг пустини ажратиш техникаси хилма хил булиб, хом ашёнинг турига богликдир. Шафтолининг пусти кимёвий усулда ажратилади. Навларга ажратилган шафтоли унчалик чукур булмаган тур саватга солиниб, кустик соданинг 2 -3 % ли кайнок эритмасига ботирилади ва шу холда 1,5-3 дакика сакланади. Бу ишкор пуст хужайраларини боглаб турган пропектин моддасини парчалайди. Пусти юмшок булиб, сувда осонгина ювиб ташланади. Сунг шафтоли икки паллага ажратилади.

1-жадвал.

Шафтоли куритишда талаб этиладиган куритиш майдони, муддати ва

материаллар сарфи

№ Хом ашё тури Олтингугурт, г (;ар кг ма;сулот ;исобига) Цулланиладиган Цуритиш

паднос с^ими, кг муддати, кун

1 Пусти арчилган шафтоли 2-2,5 7-8 5-8
2 Пусти арчилмаган луччак шафтоли 2-2,5 7-8 6-9
3 Тукли шафтоли 2-2,5 7-8 12-16

Бланширлаш - мевани кайнок сувга, кислотали хамда тузли эритмаларга ботириб олиш ёки буглашдир. Куритиладиган мевалар бланшировка килинса, этининг ички кисмидаги нами кочади ва тезрок курийди. Олхури ва олчани куритиш муддати 3 -4 баравар кискаради. Тез куритиш натижасида купрок махсулот олинади ва унинг харидорбоп сифати яхшиланади. Мевалардаги экстракт моддаларни камрок нобуд килиш максадида айрим холларда улар кайнок сув урнига буг билан бланшировка килинади. Хом ашёни бланшировка килиш техникаси куйидагилардан иборат: хом ашёни симдан килинган ёки новдадан тукилган у кадар катта булмаган саватга тулдириб, кайнок эритмага ботириб турилади, эритмаси окиб тушгандан кейин олинади.

Меваларни баллондаги газсимон сульфит ангидрид хамда олтингугурт ёндириб дорилаш - дудлаш ёки курук сульфитлаш дейилади. Сульфит кислотаси кучли антисептик булиб, мевани чиритувчи микроорганизмлар фаолиятини даф килади. Шунингдек, сульфит кислотаси билан ишланган меваларнинг ранги айнимайди, уларда С витамини сакланиб колади. Шу сабабли юкори сифатли махсулот олиш максадида куритиладиган мева олтингугурт гази билан дудланади. Аммо, шуни эътиборга олиш лозимки, сульфит кислотанинг одам организмига кирган озгина микдори тез орада оксидланиб, сулфатга айланади, модда алмашинувида катнашади ва организмдан тезда чикиб кетади. Лекин, меъёридан ошиб кетган сульфит кислота захардир. У марказий асаб тизимига таъсир этади ва киши организмини захарлайди. Шу сабабли, куритилган махсулотда сульфит ангидрид микдори 0,01 % дан ошмаслиги лозим.

Олтингугурт бирор чукуррок жойда ёки махсус тайёрланган ерда ёндирилади. Мевани дудлаш учун бегона аралашмалари 2 % дан ошмаган донадор олтингугурт ишлатилади. Олтингугурт таркибида маргимуш булмаслиги лозим. Канча олтингугурт

cap^nam Ba gygnam MyggaTH xom amëHHHr Typura, HaBura, rçaH gapa»aga numraHnurura, paHrura, KaTTa-KHHHKnurura ôoFnurç. YpTa x,uco6ga gygnam rçyTHHHHr x,ap m3 ra 250 r onTHHryrypT cap^naHagu. gygnam 30-120 garçurça gaBoM этagн. OnTHHryrypT Murçgopu Ba gygnam MyggaTura KaTTa эгтн6op Öepum no3HM. MacanaH, eTapnu gapa»aga gygnaHMaraH MeBa rçypuTum naHTuga rçopafiuô rçonagu, cu^aTH nacangu. Arap Me^ëpgaH opTurç onTHHryrypT umnaTunuö, gygnam y3orç gaBoM эттнpнnсa Max,cynoTHHHr cu^aTH nacT ôynagu Ba yHgaH cynb^HT KucnoTacuHHHr Ma3acu Kenuô Typagu. ByTyHnaH nporçcœ 6ynu6 rçonumu x,aM MyMKHH. Sxmu gygnaTunraH MeBanapHHHr paHru ôup TeKucga orçapagu Ba ynapHHHr Taruga mupa naHgo ôynagu.

2-»agBan.

YpHK rçypHTHmga Tanaô этнna,a1нraн rçypHTHm MafigoHH, MyggaTH Ba MaTepuannap

№ Kypyn; Max;cynoT Typu OnTHHryrypT, r (x;ap Kr Max;cynoT ^Hcoôura) KynnaHHnaguraH nagHoc chfhmh, Kr KypHTHm MyggaTH, KyH

1 TypmaK 2-2,5 7-8 8-10
2 KaHca 2-2,5 7-8 8-13
3 Kypara 2-2,5 7-8 5-7

MeBanap acnuga hkkh MapTa rçypuTunagu. BupuHHH MapTa MeBaHHHr Typura rçapaô 1-2 KyHgaH to 5-6 KyHraHa o^toö thk TymaguraH »oöra ëHuô rçyHHnagu. KeHHH ynapHHHr HaMH rçoHraHgaH cyHr xom amë conuHraH nagHocnap mTaôennapra TaxnaHHÖ, 4-10 KyH gaBoMuga oôgoH rçypuTunagu. KypuTum MaögoHHacuga nagHocnap epra, x,ap rçaTopra ôup »y^TgaH ëKH cyKHaKnapra ÖHTTagaH rçyHHnagu. nagHocnapHHHr rçym rçaTopnapu opacuga энн 0,6 m nu Hyn rçongupunagu.

3-»agBan.

^aHaKAH MeBanapHHHr HaMHHH rçonupum Ba rçypHTHmHHHr MyggaTnapu

HaMHHH rçoHupum OôgoH rçypuTum nupoBapgugaru

№ MeBa Typnapu MyggaTH (KyH) MyggaTH (KyH) HaMnuru (%)

1 Onxypu, onHa 3-5 10 25

TypmaK - 19,

2 YpuK 3-5 2-4 rçaHca - 23, Kypara- 22
3 ffla^Tonu 3-5 4-7 18

Tenagaru ugumra o^toö TymMacnuru yHyH yHHHr ycTH ënuô rçyHHnagu. BupHHH mTaôen ëHura hkkhhhhch, KeHHH yHHHHucu ypHaTunagu. ^TaôennapHHHr öhphhhh rçaTopugaH 15-20 cm rçoHupuô hkkhhhh rçaTop mTaôennap ypHaTunagu. KeHHHHanuK x,ap hkkh rçaTop opacuga 0,8 m Hyn rçongupunagu.

fflTaôennapga MeBanap ôup TeKucga rçypHHgu, ynap rçopaHMaHgu Ba x,aggaH Tamrçapu rçypuô rçonMaHgu. fflyHHHr yHyH x,aM mTaôennapga rçypuTumgaH Kypa o^Toôga rçypuTunraHugaH aHHa rorçopu cu^aTnu Max,cynoT onuHagu.

MeBa yTa rçypuTHÔ roôopunca, Max,cynoT CH$aTCH3 6ynu6, KaMaHuö KeTagu. ETapnu gapa»aga rçypuTunMaraH MeBanap эсa carçnamra npaMafigu, Te3 6y3Hnu6 rçonagu. ffly caôaônu TaHëp ôynraH rçypyrç Max,cynoTHH rçypuTum MaHgoHugaH y3 BarçTuga onum KepaK.

Данакли мева кокиси тигиз ва эгилувчан булган пайтда тулик куриган хисобланади. Кул билан эзилганда унинг данаги бармок орасида сурилмаслиги лозим. Уругли меваларнинг эти эластик, яъни кулда эзилгандан сунг яна аввалги холига келадиган булиши лозим.

Тайёр кокини паднослардан олинмасиданок кисман сараланади, куримай колганлари ва бегона аралашмалар (кесак, тош, хас-чуп) олиб ташланади. Сунг кокининг намлиги бир меъёрда булиши учун 10-15 кунгача тахта кутиларга солиб куйилади. Намлиги бир меъёрда булгандан сунг тайёр курук махсулотни омборларга жунатилади.

АДАБИЁТЛАР:

1. Шоумаров Х.Б., Исламов С.Я. Кишлок хужалиги махсулотларини саклаш ва бирламчи кайта ишлаш технологияси. - Тошкент, 2011.
2. Р.Орипов, И.Сулаймонов, Э.Умурзаков "Кишлок хужалик махсулотларини саклаш ва кайта ишлаш технологияси". Тошкент, "Мехнат", 1991.
3. М.М.Мирзаев, В.В.Кузнецов "Помология Узбекистана". Узбекистан, 1983.
4. Х.Буриев, Р.Ризаев. "Мева-узум махсулотлари биокимёси ва технологияси". Тошкент, 1966.
5. Х. Буриев, Р. Жураев, О. Алимов "Мева сабзавотларни саклаш ва уларга дастлабки ишлов бериш". Тошкент, 2002.
куритиш майдони хом ашёлар саралаш буглаш ишкор эритмаси сульфитлаш куритиш курук мах сулот drying area
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты