Спросить
Войти

СУИЦИД ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ

Автор: Ойбек Қаҳрамонович Мирзорахимов

СУИЦИД ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧЩИШ САБАБЛАРИ

Ойбек Кахрамонович Мирзорахимов

Чирчик давлат педагогика институти

Аннотация: Мазкур маколада франциялик машхур файласуф ва социопсихолог Эмиль Дюркгеймнинг жамиятнинг моддий тараккиёти ривожининг инсон психологиясига таъсири борасидаги карашлари мухокама килинади. Хусусан муаллифнинг суицид хакидаги карашлари, унинг келиб чикиши борасидаги фикрлари, уз замонасига оид статистик маълумотлари келтириб утилган.

Калит сузлар: психология, суицид, альтуризм, эго, аномия, индивидуализм, атеизм.

SUICIDE AND ITS CAUSES

Oybek Qahramonovich Mirzorakhimov Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent Region

Abstract: This article discusses the views of the famous French philosopher and socio-psychologist Emile Durkheim on the impact of the development of the material development of society on human psychology. In particular, the author&s views on suicide, his views on his origin, and statistics on his time are given.

Умуман инсониятга суицид ходисаси антик даврдан бошлаб маълумдир. Масалан барча сохаларга эркинлик берган Кадимги Юнонистон хаттоки уз жонига касд килиш хукукини хам уз фукароларидан дариг тутмаган. Факатгина улим жазосига махкум этилганларгина бундай хукукка эга эдилар. Давлат (areopagus)нинг рухсатисиз бошка холатларда агар фукаро уз жонига касд килса, улимидан кейин давлат томонидан каттик жазоланган. Яъни унинг танаси парчаланиб турли жойларга кумилган. Агар давлат рухсат берса яъни мухокама куйиб ижобий жавоб берса фукаро уз жонига касд килиши мумкин булган.

Аммо Юстиниан (VI-аср Византия императори) конунларида асоссиз уз жонига касд килиш кораланади. "Ким агар узини айямаса, бошкани хам айямайди. Шунингдек узини осган инсонни дафн килмаслик лозим, чунки у хаёт кийинчиликлари туфайли эмас, [1] балки узининг иродаси билан бу ишни амалга

оширган. Бунда суицид жинояти, армиядан кочган аскар жиноятига тенглаштирилган.

Кулдорлик жамиятида хам кулнинг олди-соттисида агар кул сотиб олинганидан кейин олти ой давомида узини улдириб куйса у сотган одам пулини кайтарган. Ва ёки рус ёзувчиси Григорий Шалвович Чхартишвили тили билан айтганда "Тарихий тенденция шундан иборатки, синфлар ва давлатларнинг пайдо булиши ва ривожланиши билан жамият уз жонига касд килишни тобора каттиклаштирди. Бу тушунарли - давлатнинг манфаатлари тобора купрок шахсий эркинликни чеклашни талаб килди;..." [2]

Урта асрлар христиан дунёсида уз жонига касд килиш нафакат жиноят, балки гунох хам булган. Уларга дафн маросимлари христиан эътикодига кура бажо келтирилмаган. Бир суз билан айтганда суицид эгаси шайтоннинг малайи деб укитилган. Аммо шаркда вазият сал бошкачарок эди. Хусусан Х,индистон ва Япония жамиятларида суициднинг альтуристик тури жуда хам ривожланган эди. Улар бу холатни кахрамонлик, жасорат, мардлик, садокат рамзи сифатида карар эди. Масалан хиндистондаги "сати" одати яъни эри улган аёлнинг уз жонига касд килиши, япон самурайларининг "харакири" ва ёки "сеппуку" каби суицидга алокадор одатларини келтиришимиз мумкиндир. Шу билан бирга буддизм эътикодига кура суицид ходисаси эркин индивиднинг иродасига кура хал килинади. Яъни уз жонига касд килиш кораланмаган. Лекин исломда вазият умуман бошкача. Исломга кура инсоннинг жони узига тегишли эмас. У худдики Тангри берган омонатдек каралади. Демак жонни берган узи олади. Инсонни уз жонига касд килишга хакки йукдир. Яна у энг катта гунохлардан бири сифатида кабул килингандир. Суицид борасидаги урта аср одамининг караши гуманизм даврига келиб узгарди. Бу даврга келиб инсон ва унинг хаётига кадрият сифатида карай бошлади. Бу холат 18 асрда инсоннинг табиий хукукларидан бири сифатида, яшаш хукукини конун сифатида тасдиклашга олиб келди. Эндиликда уз жонига касд килганларни таналари омма олдида тахкирланмаса хам, лекин барибир суицид ходисаси яхши кутиб олинмас эди. Х,аттоки 1881 йилда Ню-Йорк штати конунчилик палатаси томонидан агар уз жонига касд килган одам омон колса унга 20 йиллик камок жазоси берилиши конун билан тасдикланиб куйилди. Хрзирги замон жамиятлари хам суицидга иллат сифатида карайди. На дунёвий ва на диний нуктаи назарга кура бу холат окланмаслигига карамай, уз жонига касд килишнинг сони йилдан-йилга ошиб боряпти. Фикримизни исботи сифатида Россиялик мутахассислар статистикасини келтиришимиз мумкин: "Шуни таъкидлаш керакки эркаклар орасида, 1956 йилдан бошлаб 2005 йилгача эркаклар орасида уз жонига касд килиш холатлари 2 марта купайди (1 миллион ахолига 296,3 дан 598,8 гача), ва бошка захарланишлардан улим даражаси 3,5 баравар купайди (1 миллионга 78,4 дан 270,4 гача) ахолиси). Бундан ташкари,

худди шу даврда, аёллар орасида уз жонига касд килиш даражаси ошди 24,6% (1 миллион ахолига 75,2 дан 93,7 гача)..." [3] Шу муносабат билан мазкур мавзу жуда куп олимларни узига жалб килиб келган. Хусусан улардан энг машхурларидан бири булмиш француз файласуфи хамда социологи Эмиль Дюркгейм ижодига кискача назар ташлаш бугунги ишимизнинг асосий максадидир.

Дюркгейм фикрича жамият хаётида содир буладиган турли инкирозлар, суицид холатини ошишига олиб келади. Шу билан бу инкирозлар тулкинсимон харакатга эгадир. "Шундай тулкинлардан бири Европада 1948 йилдаги инкилобдан кейин содир булади. Хусусан Германияда 1866 йилдаги вокеалардан кейин содир булган булса, шундай тулкинни Францияда 1860 йилда куриш мумкин. Англияда 1868 йилда кузга ташлана бошлаган." [4] Бу йиллар бизга тарихдан маълум, бир ижтимоий тизимдан бошка бир ижтимоий тизимга утиш давридир.

^изиги шундаки, жамият канча бой булса шунча рухий инкироз сари йул олади. Бу факт хозир хам деярли уз кучида колмокда. Масалан унинг тадкикотларига кура "Францияда капитализм ривожланган сари, уз жонига касд килишлар сони хам ортиб бормокда. Буюк биртания эса Францияга нисбатан иктисодий яхши булганлиги учун, унда бу сон яна купрок. Ривожланиш борасида Буюк Британиядан олдинда булган Данияда эса турт баробарига купрокдир." Яна бу асарида файласуф суицид факат гина аклдан озган одамларда содир булиши мумкиндир, деган уз замонасининг психологларига карши чикади. Умуман унга кура суициднинг учга альтуристик, эгоистик, аномия тури мавжуддир. Айнан мана шу тартибда улар инсоният тарихида содир булган.

Суициднинг альтуристик тури бу инсоннинг эътикод, миллат, давлат, табака, жамият ва ёки гурухлар учун узини курбон киллишидир. Бу ерда алохида инсонниг хаёти умум хаётини яхшилаш учун курбон булади ва бу ходисани хозирги кунда биз кахрамонлик деб номлаймиз. Чунки унинг хаёти умумжамият хаётига сингиб кетади. Инсоннинг алохида мени йук булиб кетади, факатгина жамият ва ёки у курбон булмокчи булган жамият ва ёки гурух колади холос. Шаркда бу яхши холат яхши кутиб олинади. Сабаби Шарк жамияти Гарб жамиятига нисбатан ижтимоийлашгандир. Ва ёки рамзий килиб айтганда Шаркда инсонни характер эмас характеристика белгилайди. Масалан хар бир иш жамият учун канчалик фойдалилигига караб бахоланади. Мен аслида яхши мутахассис булишим шарт эмас, мени жамият яхши деб бахоласа булгани ва б. Бундай мисолни кундалик хаётимиздан куплаб топишимиз мумкин. Агар мабодо инсон вазият таказо килганда суицидни амалга оширмаса у жамият томонидан яхши кутиб олинмайди одатда. Масалан уруш бошланганида аскар унда катнашишни хохламаса у албатта жамият томонидан каттик жазолангани каби.

Чунки индивиднинг манфаати гурух манфаатидан устун туриши мумкин эмас. Бундай жамиятларда индивиднинг кадри, шахси, манфаатлари етарли даражада эътиборга олинмайди. Бир суз билан айтган альтуристик суицид бу кандайдир маънода мажбурийдир. Сабаби бу уша жамият учун кайсидир маънода кадрият сифатида тан олинган. Кадриятни бузишга эса хеч ки хакли эмас. Х,индларнинг одатларига кура агар эри улса, хотини хам биргаликда дунёни тарк этиши лозим. Яъни хотинини хали тирик булишига карамай эри билан биргаликда гулханда ёкишган. Агар аёл бундай альтуристик суицидга рози булмаса, у энг пастки кастага (чандал) туширилган. Шунинг учун хам бундай холатлар деярли содир булмаган. Улар буни оддий холат сифатида кабул килиб чин кунгилдан бажаришган. Ва ёки буни альпинистларнинг куйидаги коидаси билан киёслаш мумкин. Агар агар альпинистлардан биронтаси кояга осилиб колса, факат ва факат осилиб колган альпинистгина арконни кесиши мумкин. Тепада турган ва ёки уни ушлаб турган шерги бундай килишга хакли эмас. Бу карорни альпинист уз манфаати учун бошкаларни курбон килмаслик максадида кабул килиши мумкин. Яна шуни алохида таъкидлаш лозимки, бундай жамиятларда узгани улдириш хам осон кечади. Сабаби агар инсон уз жонига касд кила олса у улимдан куркмайди ва узгани жонига хам жамият учун жуда осонлик билан касд килиши мумкиндир. Альтуристик суицид кадрият сифатида тан олинган жамиятларда кахрамонлар, фидоий аскарлар ва шунга ухшаш бошка инсонларни тарбиялаш психологик бирмунча осон кечади, бошка жамиятларга нисбатан.

Иккинчи тоифа булмиш эгоистик суицид бу инсоннинг уз хаёлида у шахс сифатида жамиятга курок нарса беряпти, жамият унга бераётганига караганда. Мана шу рухи тушкунлик унинг хаётини фожеавий тугатишга сабаб булиши мумкин. Яъни у агар уз хаётига нукта куядиган булса, у хам узига ва хам бошкаларга яхшилик килган булади. У энди узига раво курмаган нарсани, бошкага хам раво курмаслик керак деб уйлайди. Унга жамият шахс сифатида хеч нарса беролмаяптими, демак у хам жамиятнинг бир булаги сифатида бошкаларга хеч нарса бера олмайди. Шу ва бошка шу каби хаёллар уни эгоистик суицидни бажаришга мажбурлаши мумкиндир.

Энг мавхум ва тушунарсиз суициднинг аномия туридир. Бу инсоннинг реал имкониятларидан купрок булган нарсага эга булиш фикрига келгандан кейин купинча содир буладиган суициддир. Бунда инсон абсурд холатига тушиб колади ва яшаш у учун ортикча бир машгулотдай куринади. Масалан хозирги замонамизнинг "истеъмолпараст"лик касаллигига чалинган инсонларда хам, шундай психология доменантлик килмокда десак хато булмайди. Сабаби Дюркгейм айтганидек бизда иктисодий ривожланиш билан параллел тарзда эхтиёжларимиз хам усиб бормокда. Лекин афсуски барча эхтиёжларини кондиришга хамма хам кодир эмас. Мана шундай холатларда инсон

тушкунликка тушиши мумкиндир. Ва у учун энди яшашдан маъно колмайди. Мана шундай ортикча булган орзу-хаваслар гирдобига тушиш холати уни ушбу суицид турига олиб келиши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Sergeyeva, E. (2020). Artistic Identity of L. Solovyov&s Novel "The Tale of Khodzha Nasreddin" European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(6).
2. Tojiboeva, G. R. (2020). The Training Improve Future Elementary School Teachers. The Way of Science, 1(71), 80-82.
3. Turdaliyevich, A. F., Pulatovna, A. B. (2020). Organization Of Swimming Lessons In Preschool Institutions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(07), 322-330.
4. Umirovich, A. O., Abdumajitovna, A. S. (2020). THE ROLE OF SOCIAL INTELLIGENCE IN PERSONALITY MATURITY. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 428-436.
5. Zakirov, D. (2020). ECOLOGICAL EDUCATION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS. ACTA NUUz, 7(4), 72-74.
6. Zakirov, D., Madaminova, G. (2020). CLUSTER TEACHING METHOD FOR DEVELOPMENT OF ECOLOGICAL EDUCATION AND FORMATION OF ECOLOGICAL CULTURE OF SCHOOLCHILDREN IN GENERAL EDUCATIONAL SCHOOLS. Биология ва экология электрон журнали, 2(2).
7. Utamuradov, A., Khojiev, T., Isanova, G., Khaytmetov, R. (2020). The Prospects of a New Template of the Modernization Uzbekistan. Jour of of Adv Research in Dynamical Control Systems, 2(12), 2670-2676.
8. Жабборова, О. М. (2011). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ, ФОРМИРУЮЩИЕ ХУДОЖЕСТВЕННОЕ СОЗНАНИЕ СТУДЕНТОВ. Педагогические науки, (1), 144-146.
9. Махкамовна, Ю. Ф. (2020). О преподавании русского языка в условиях модернизации образования. Международный журнал искусство слова, (3), 257264.
10. Намозович, Р. А. (2020). Инвестиционная привлекательность предприятия: сущность, необходимость и вопросы диагностики. Интернаука, 3(149), 46-49.
11. Санакулов, З. И. (2019). USING OF FICTION IN TEACHING FOREIGN LANGUAGES AS A FACTOR FOR FORMATION OF REPRODUCTIVE COMPETENCE. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.
12. Тажибоева, Г. Р. (2020). Социальные проблемы и переспективы интеграционого обучения. Журнал научных и прикладных исследований, 1, 54-55.
13. Тожибоева, Г. Р. (2020). Психолого-педагогическая компетентность учителя начальных классов. Science and World, 1(77), 32-33.
14. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари, 121-127.
15. Эрназарова, Г. О. (2020). АКМЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОДХОДА. ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМДА РАММЛИ ТИЗИМЛАРНИ Jn ЛЛАШ: ФИЛОЛОГИЯ ВА ПЕДАГОГИКА СОГАСИДА ЗАМОНАВИЙ ТЕНДЕНЦИЯЛАР ВА РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ, 2013.
16. Эрназарова, Г. О. (2020). Применение акмеологического подхода. Молодой учёный, 18(308), 533-536.
17. Эрназаровой, Г. О. (2017). ПОДГОТОВКА УЧАЩИХСЯ К ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ НА ОСНОВЕ АКМЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОДХОДА. ТРАДИЦИОННАЯ И ИННОВАЦИОННАЯ НАУКА: ИСТОРИЯ, СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ, ПЕРСПЕКТИВЫ: сборник статей, 115.
18. Дудник С.И. Парадигмы истерического мышления XX века: очерки по современной философии культуры. СПб.: 2001. С. 132.
19. Чхартишвили Г.Ч. Писатель и самоубийство. Изд. 1-е.-М.,1999. С - 86.
20. Разводовский Ю.Е., Зотов П.Б. Суициды и смертность от прочих отравлений: сравнительный анализ трендов. Сибирский вестник психиатрии и наркологии. 2019; 2 (103): 47-54.

References

1. Sergeyeva, E. (2020). Artistic Identity of L. Solovyov&s Novel "The Tale of Khodzha Nasreddin". European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(6).
2. Tojiboeva, G. R. (2020). The Training Improve Future Elementary School Teachers. The Way of Science, 1(71), 80-82.
3. Turdaliyevich, A. F., Pulatovna, A. B. (2020). Organization Of Swimming Lessons In Preschool Institutions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(07), 322-330.
4. Umirovich, A. O., Abdumajitovna, A. S. (2020). THE ROLE OF SOCIAL INTELLIGENCE IN PERSONALITY MATURITY. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 428-436.
5. Zakirov, D. (2020). ECOLOGICAL EDUCATION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS. ACTA NUUz, 7(4), 72-74.
6. Zakirov, D., Madaminova, G. (2020). CLUSTER TEACHING METHOD FOR DEVELOPMENT OF ECOLOGICAL EDUCATION AND FORMATION OF ECOLOGICAL CULTURE OF SCHOOLCHILDREN IN GENERAL EDUCATIONAL SCHOOLS. Биология ва экология электрон журнали, 2(2).
7. Utamuradov, A., Khojiev, T., Isanova, G., Khaytmetov, R. (2020). The Prospects of a New Template of the Modernization Uzbekistan. Jour of of Adv Research in Dynamical Control Systems, 2(12), 2670-2676.
8. Жабборова, О. М. (2011). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ, ФОРМИРУЮЩИЕ ХУДОЖЕСТВЕННОЕ СОЗНАНИЕ СТУДЕНТОВ. Педагогические науки, (1), 144-146.
9. Махкамовна, Ю. Ф. (2020). О преподавании русского языка в условиях модернизации образования. Международный журнал искусство слова, (3), 257264.
10. Намозович, Р. А. (2020). Инвестиционная привлекательность предприятия: сущность, необходимость и вопросы диагностики. Интернаука, 3(149), 46-49.
11. Санакулов, З. И. (2019). USING OF FICTION IN TEACHING FOREIGN LANGUAGES AS A FACTOR FOR FORMATION OF REPRODUCTIVE COMPETENCE. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.
12. Тажибоева, Г. Р. (2020). Социальные проблемы и переспективы интеграционого обучения. Журнал научных и прикладных исследований, 1, 54-55.
13. Тожибоева, Г. Р. (2020). Психолого-педагогическая компетентность учителя начальных классов. Science and World, 1(77), 32-33.
14. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари, 121-127.
15. Эрназарова, Г. О. (2020). АКМЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОДХОДА. ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМДА РАММЛИ ТИЗИМЛАРНИ Jn ЛЛАШ: ФИЛОЛОГИЯ ВА ПЕДАГОГИКА СОГАСИДА ЗАМОНАВИЙ ТЕНДЕНЦИЯЛАР ВА РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ, 2013.
16. Эрназарова, Г. О. (2020). Применение акмеологического подхода. Молодой учёный, 18(308), 533-536.
17. Эрназаровой, Г. О. (2017). ПОДГОТОВКА УЧАЩИХСЯ К ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ НА ОСНОВЕ АКМЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОДХОДА. ТРАДИЦИОННАЯ И ИННОВАЦИОННАЯ НАУКА: ИСТОРИЯ, СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ, ПЕРСПЕКТИВЫ: сборник статей, 115.
18. Дудник С.И. Парадигмы истерического мышления XX века: очерки по современной философии культуры. СПб.: 2001. С. 132.
19. Чхартишвили Г.Ч. Писатель и самоубийство. Изд. 1-е.-М.,1999. С - 86.
20. Разводовский Ю.Е., Зотов П.Б. Суициды и смертность от прочих отравлений: сравнительный анализ трендов. Сибирский вестник психиатрии и наркологии. 2019; 2 (103): 47-54.
психология суицид альтуризм эго аномия индивидуализм атеизм sociology psychology suicide
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты