ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ БОРАСИДАГИ КАРАШЛАРИНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АХДМИЯТИ
Куваталиев Мирзамахмуд Хабибуллаевич Андижон вилояти ХТХКТМОХМ
Аннотация: Ушбу маколада таълим-тарбия тушунчаси мазмун мохияти очиб берилган булиб унда Абу Наср Форобий ва Абу Али Ибн Синоларнинг назарий карашларидан келиб чикиб, унинг долзарблиги ёритилган. Шунингдек бугунги кундаги таълим-тарбия жараёнини ривожлантириш учун узига хос таклиф ва тавсиялар берилган.
Таянч сузлар: таълим, тарбия, ижтимоийлашув, мухдд, оила шароити, ота-она ва бола муносабати.
СОВРЕМЕННОЕ ЗНАЧЕНИЕ ВЗГЛАДОВ УЧЕНЫХ ВОСТОКА НА ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ И ВОСПИТАНИЯ
Куваталиев Мирзамахмуд Хабибуллаевич Андижанская область РЦПКПРНО
Аннотация: Эта статья расскрывает суть концепции образования, в которой раскрыта актуальность теории, основанной на теоретических взглядах Абу Насра Фараби и Абу Али Ибн Сино. Также приводятся конкретные рекомендации и рекомендации по развитию современного образовательного процесса.
THE ROLE OF EASTERN SCHOLARS ON EDUCATION AT THE
PRESENT TIME
Quvataliyev Mirzamahmud Xabibullayevich Andijan region RCQURPES
Abstract: This article explains the essence of the concept of education, in which it has revealed the relevance of the theory based on the theoretical views of Abu Nasr Farabi and Abu Ali Ibn Sino. It also provides specific recommendations and recommendations for the development of today&s educational process.
Тарбия - шахсни муайян йуналишда шакллантириш, камол топтириш мацсадида турли одамларнинг бир-бирига таъсир курсатадиган ижтимоий муносабатдир.
Х,ар бир ижтимоий тузум келажаги, инсоният истикболи, кишиларнинг хаёт ва турмуш даражаси фан ва маданият тараккиёти билан бевосита богликдир. Фан ва маданият ривожланиши таълим-тарбия ишларининг кай даражада олиб борилишидан келиб чикади. Бу фалсафий акида давлат ахамиятига эга булган ижтимоий конуният хисобланади.
Ун иккинчи чакирик Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг 11 сессиясида 1992 йил 8 декабрда кабул килинган Узбекистон Республикаси Конституциясининг 41-моддасида шундай дейилган: "Х,ар ким билим олиш хукукига эга. Бепул умумий таълим олиш давлат томонидан кафолатланади. Укув муассасаси ишлари давлат назоратидадир"1.
Мана шу йиллар давомида таълим-тарбия сохасида миллий ахлок-одобни кайта тиклаш борасида миллий урф-одатлар, турли-туман анъаналарни жой-жойига куйиш, миллий кадриятларни ривожлантириш хусусида жуда кескин бурилишлар булмокда.
Шарк мутафаккирларининг таълим-тарбия жараёнида кулланиши лозим булган усул ва методларни ёш авлод таълим-тарбиясида кенг фойдаланишдаги таъсирини очиб бериш лозим деб топдик.
Шаркнинг мутафаккирлари таълим-тарбия жараёнини ташкил этишда бекиёс угит ва йуналишларни очиб берган.
Абу Наср Форобий (873-950) айтади: "Таълим деган суз халкдар ва шахарликлар уртасида назарий фазилатни бирлаштириш, тарбия эса шу халклар уртасидаги тугма фазилат ва амалий касб-хунар фазилатларини бирлаштириш", "тарбия жараёнининг муваффакиятли кечиши учун тарбия берувчининг узи тарбияли булмоги шарт"2, дейди ва инсонни тарбиялаш, тарбияланувчи ихтиёрий равишда зарурий, аклий ва ахлокий хислатларни - билимли булишга, тугриликни ва хакикатни севишга, жасур, дустларга садокатли булиш каби фазилатларни эгаллашга интилмоги лозим. Таълим факат суз ва урганиш билан, тарбия эса амалий иш, тажриба билан амалга оширилишини айтади ва тарбияни хар бир халк, миллатнинг амалий малакаларидан иборат булган иш - харакат, касб - хунарга ургатишдан иборат деб хисоблайди.
Олим инсонни дунё тараккиётининг энг мукаммал ва етук якуни деб
билади. Шунга кура, у уз асарларида инсонга тарбия ва таълим бериш зарурлигини ва бунда таълим-тарбия усулларидан кутилган максад асосий уринда булишини такидлайди.
Абу Али Ибн Сино (980-1037) хам бошка мутафаккирлар каби узининг таълим-тарбияга оид карашларини ижтимоий-фалсафий карашлари билан боглик холда ифодалаган ва уз рисолаларида талкин этган. "Узининг "Тадбири манзил" асарининг "Болани мактабда укитиш ва тарбиялаш" булимида тухталиб, таълим ва тарбия жараёнини очиб беради. "Болаларга билим бериш педагогнинг асосий бурчидир"3 деб тарифлаган.
Мутафаккирнинг талкинича бола тарбияси ва тарбия усуллари хакида кимматли фикрларини билдирган. "Болани тарбиялаш оила, ота-онанинг асосий максади ва вазифасидир", "Уз камчиликларини тузатишга кодир булган ота-она тарбиячи булиши мумкин"4 деб фикр билдирган. Боланинг тугилгандан бошлаб оёкка тургунча маълум тартибда тарбияланиб боришга катта эътибор каратилишига тухталган. Бола успиринликка утиш даври тарбияси хакида алохида тухталиб, бу даврда уларда хулк - атвор шаклланади. Бола хулк-атворининг бир хил мувозанатда булиши учун уни кескин газабланишдан, каттик куркувдан ва уйкусизликдан саклаш зарур.
Билим олишда болани мактабда укитиш зарурлигини кайд этар экан, таълимда куйидаги томонларга риоя этишни:
• болага билим беришда бирданига китобга банд килиб куймаслик;
• таълимда енгилдан огирига бориш оркали билим бериш;
• олиб бориладиган машклар болалар ёшига мос булиши;
• жамоа булиб мактабда укитишга эътибор бериш;
• билим беришда болаларнинг майл, кизикиши ва кобилиятини хисобга олиш;
• укитишни жисмоний машклар билан кушиб олиб бориш.
Олим укитувчининг кандай булиши кераклиги хакида фикр юритар экан, шундай йул-йуриклар беради.
Булар куйидагилардан иборат:
• болалар билан муомалада босик, жиддий булиш;
• берилаётган билимларни таълим олувчилар кандай узлаштириб олаётганига эътибор бериш;
• таълимда турли усул ва шакллардан фойдаланиш;
www.openscience.uz 213 | ме^^д
• TatnuM onyBHHHHHr xoTupacu, SunuMnapuHu эгaппam KoSu-nua™, maxcufi xycycHtfraapHHH Sunum;
• $aHra KH3HKTHpa onum;
• SepunaeTraH SunuMnapHuHr энг MyxuMHHH a^paraS Sepa onum;
• ÖHHHMnapHH TatnuM onyBnura TymyHapnu, yHuHr emu, aKHufi gapa^acura moc paBumga Sepumu;
• xap Sup cy3HHHr TatnuM onyBnu xHCCHeTHHH yfiFOTum gapa^acuga öynHfflHra эpнmнm 3apyp, gefigu ohum.
ohum uhcoh KaMOHOTuga aKHufi, axHOKufi, ^hcmohhh TapSuaHu y3apo aHOKaga aManra omupumHuHr hhmhh TatnuMoraHu aparaSruHa KOHMafi, yHH aManra omupum ycynnapu xaKuga xaM TatnuM-TapSua Tapuxuga y3 ypHura эгa.
^aMuaT TapaKKueTHHUHr Sapna SocKu^napuga xaM gaBp TanaSura MyHOcuS SynraH em aBHogHu TapSuanam MyaMMOcu xaMuma goH3apS axaMuaTra mohuk SynuS KenraH.
TapSua - 6y maxcHHHr h^thmohh, MatHaBufi Ba umnaS HHKapum ^aonuaTura Tafiepnam MaKcaguga yHHHr MatHaBufi, ^hcmohhh KaMOHOTura MyHTa3aM paBumga Tatcup KypcaTum ^apaeHugup.
TapSua - SonaHuHr u^TuMoufi MyxuTga y3 ypHuHu TonumHu ypraHumu xaMga uHCOHHuHr xaerafi KyHuKMa Ba ManaKanapra эгa Synumugup. TatnuM ^apaeHuHuHr MapKa3uga maxcHuHr Sunum Ba aHrnam ^apaeHu, yHuHr KoSu-nua™, uhm ypraHumu eTca, yHgaH ^apKgu ynapoK TapSua uhcohhu maxc cu^aTuga maKnnaHumura, yHuHr gyHeKapamu Ba ^aMuaTra MyHOcaSarura Kaparanagu. TapSua - 6y anoxuga ^apaeH эмaс, SaHKu yKuramHuHr Sup tomohu SynuS, y SunaH yMyMufi Ba ^apKgu TOMOHHapra эгagнp. Buhum Sepum Ba TapSuara, acocaH, uHCOHHuHr u^TuMoufi KyHuKMa onum мeхaннзмннннг y3ura XOC ^uxaTnapuHu KupuTum MyMKuH. TapSua ^apaeHuga maxcHuHr cu^ar Ba xoccacu, u^TuMoufi xy^K-aTBopu Ba maKnnapu Ha3apga Tyranca, yKuTumga Suhum, KyHuKMa Ba ManaKanap uHoSarra OHuHagu.
TapSuaHuHr Som Basu^acu - ^aMuaT xaeraga 3apyp SynraH KepaKHu cu^araapHu y3uga My^accaMnamrapraH maxcHu maKHHaHTupum Ba puBO^naHTupumgaH uSopar.
TapSua Typnu xuh gaBpnapga Ba Typnu xuh ^aMuaTnapga y3rapMac ®;apaeH SynuS KOHMafigu. TapSuaHuHr MaKcagnapu, Ma3MyHu, maKH Ba MeTognapu xap Sup Tapuxufi gaBpga y3ura xoc xycycuaTHapra эгa Synagu. Hhcoh maxcuHu maKHHaHTupum Syfiuna xap Sup u^TuMoufi Ty3yM fiyHaHumura moc paBumga TanaSnap KyfiuHagu. TapSuaHuHr Sapna Tapuxufi gaBpnap ynyH xoc SynraH Sat3u Sup yMyMufi SeHruHapu xaM MaB^yg. negaroruK roanap Ba TapSuaBufi umHu puBO^naHTupumga MyafiaH gapa^agaru aHOKa Ba MatHyM Sup gaBOMufiHuK
мавжуд. Жумладан, асрлар давомида мактабда укув машгулотларини ташкил этишнинг асосий шакли дарс булиб келди ва шундай булиб колмокда.
Бугунги кунда мамлакатимизда барча сохаларда амалга оширилаётган ислохатлар натижасида ривожланиш, янгиланиш ва такомиллашиб бориш кузатилмокда. Хусусан, таълим сохасида хам замонавий мактаб, замонавий таълим ва юксак таълим сифати каби тушунчалар замирида туб узгаришлар амалга ошириш ишлари бажарилмокда. Айникса умумтаълим мактабларида болаларни юксак интелектуал салохият эгаси булиши, креативлик ва янги гоялар ташаббускорига айланишининг имконияти кенгайиб келмокда. Тадкикот ишида кутарилган мавзу доирасида мактаб укувчиларини юкоридаги вазифалар асосида тарбиялашда буюк мутафаккирларни таълим-тарбияни такомиллаштиришга доир фикрларидан келиб чикган холда айнан амалий жихатдан таълим-тарбияни самаралий ташкил этишга кумак берувчи манбаларни урганишга янгича ёндашувни ташкил этиш билан фаркланади.
Инсон тугилганидан бошлаб, умрининг охиригача таълим-тарбиянинг даврларини фарклаб, даврларни билиш ва тушунча хосил килиши керак.
Халк маколларида таълим-тарбияга алохида эътибор каратиб: "Бола булсин шух булсин", "Болалик шохлик", ёки "0-5 ёшгача подишохлик даври, 614 ёшгача куллик даври, 15-ёшдан бошлаб дустлик даври" деб келинмокда. Хозирги кунда бу ибораларга нисбаттан локайдлик ёки беэътиборлик килинмокда. Бу ибораларнинг мазмуни, усуллари, мезон ва методларидан фойдаланилса бола тарбиясига таъсир ёки тарбия жараёнининг кечишига улкан хисса кушилган булар эди.
Болаларни тугилганидан бшлаб тарбиялаш масаласига алохида эътибор бериш лозим. Халк маколлари ва олимларнинг берган фикр - мулохазалари чукур урганиш, тугри ва окилона усулларини билишимиз керак деган хулосага келинди.
"Ёш авлодни тарбиялаш асоси "она корни" дан бошланади. Бола тугилмасдан олдин ким булиши ва хаёт фаолиятидаги хусусиятларини ривожлантириш ишларини ташкил этиш. Жумладан, хомиладор булган она хохиш-истаги боланинг нерв системасини тузилишига таъсир килади. Чунки хомиланинг 24 кунлигида катта ортерия кон томирлари шакилланиб булса, шу даврдан бошлаб хомила, яъни эмбрион харакатга тушгунига кадар нерв системаси ривожланади ва она хохиш-истаклари доирасида тузилади"5. Агар она угил фарзанд хохлаган булиб, лекин тугилганда киз булса, у киз бола, аммо сифати угил бола сифатида шакилланади. Бола дунёсини тушунган холда ва
www.openscience.uz 215
cu^aTHapura этнSоp KapaTum TatnuM-TapSua ^apaeHuHu Tyrpu TamKun этнmгa caMapanufi epgaM Sepagu.
^03^™ puBO^naHuS SopaeTraH gaBpga TatnuM-TapSuaHuHr Sup-SupugaH ^apKuHu a^paramuMro ho3um geS, Kyfiugaru gaBpnapHu TaKnu^ этaмнз.
TatnuM Ba TapSua y3 gaBpnapuga ycTyHnuK Kunagu.
• SupuHHu gaBp TyFynraHugaH 3 emrana - TapSua opKanu TatnuM onagu;
• ukkuhhu gaBp 4-7 em - TatnuM Ba TapSua TeHrnuKHu xpcun Kunagu;
• ynuHHu gaBp 8 emgaH yMpuHuHr oxupurana - TatnuM opKanu TapSua Tonagu;
оналар болаларининг ёш даврини, аклий фаолиятини, билиш сохаси, билиш жараёни, психик холат ва психик хусусиятларини ривожланганлик даражасини тушунмасдан муносабатда буладилар ва хулк-атворидаги салбий узгаришларга сабабчи булиб колмокда. Шунинг учун ота-оналарнинг орзу истаклари доирасида "болалар курбон" булмокдалар. Бу курбонликни даврлар оша бериб бормокдамиз, чунки ота-она боладан узини акилли хис килади. Зеро, хозирги кунда етти ёшга тулган болада 3500-4000 дан ортик лугат бойлигига эга булиши керак, лекин 20-30 йилдан олдинги маълумотларда 2500-3000 дан ортик лугат бойлигига эга булиши керак деб таъкитланган. Ота-оналар фарзандларидан 1000-1500 дан ортик суз бойлиги кам. Шунинг учун ота-она ва бола уртасида узаро карама-каршиликлар, зиддиятлар келиб чикмокда.
"Мактабгача таълимга Японияда катта эътибор берилади, чунки психологларнинг таъкидлашича 7 ёшгача инсон билимларни 70%ни, колган 30%ни бутун колган умри давомида узлаштирар экан"6.
Шахснинг аклий тараккиёти 100% ривожланади деб олинса икки боскичда ривожланади;
Мактабгача тарбия оиладан бошланади.
Х,ар кандай ота-она уз фарзандига ёмонликни раво курмайди, турли кийинчиликлар, хавф-хатарларнинг олдини олишга интилиш жараёнида уз фарзандларида максадга интилувчанлик, ботирлик, жавобгарлик каби сифатларни шаклланиши ва ривожланишига таъсир этмокда.
Демак биз хаётда кимни ва кандай келажак авлодни жамиятга кушмокдамиз. Бу барча жамиятда яшаб, фаолият олиб бораётган инсониятнинг билиши шарт булган муаммосидир.
Фойдаланилган адабиётлар
Ижтимоий ахборот портали: www.ziyonet.uz.
Услубий кулланма. - Т.: "Янги аср авлоди", 2001. 6. Ижтимоий ахборот портали: www.ziyonet.uz.
References