Спросить
Войти

ХОРАЗМ ВОҲАСИНИНГ ЧЎЛЛАШИШ ЭҲТИМОЛИ КАТТА ХУДУДЛАРИНИ АНИҚЛАШ ВА МАНИТОРИНГ ҚИЛИШ

Автор: Аллаберганов Ю.

ХОРАЗМ ВОХДСИНИНГ ЧУЛЛАШИШ ЭХ^ТИМОЛИ КАТТА ХУДУДЛАРИНИ АНЩЛАШ ВА МАНИТОРИНГ ЦИЛИШ

Аллаберганов Ю., Гулимматов И., Матчанов М.Ж.

Аннотация: Макола Ландсат 8 (OLI/TIRS) маълумотлари асосида Хоразм вохасининг чуллашишга таъсирчан худудларини аниклашга каратилган. Тахлил учун 2014, 2017 ва 2019 йилларнинг июн ва июл ойларидаги суръатлар танланди ва вегетация индексининг энг кичик мусбат киймати 0.0 - 0.1 асосида хулосалар берилди. Воханинг Нукус шахрининг шарки, Кунгирод тумани ва Туямуйин сув омборининг шимолий худудларида 0.0-0.1 индекс кийматларида мутлок узгарувчан.

Калит сузлар: Ландсат 8 (OLI/TIRS), Хоразм вохаси, чуллашиш, вегетация индекси.

DETERMINATION AND MONITORING OF LARGE TERRITORIES OF

KHOREZM OASIS DESERT

Allaberganov Yu., Gulimmatov I., Matchanov M.J.

Abstract: The article focuses to identify desertification-sensitive areas of the Khorezm oasis on the basis of Landsat 8 (OLI / TIRS) data. Data belong to June and July months of 2014, 2017, and 2019 were selected for analysis, and conclusions were drawn based on the minimum positive value of the vegetation index, 0.0 -0.1. The eastern part of the Nukus city, the northern regions of the Kungrad district and Tuyamoyn reservoirs of were found as the rapid sensitive regions.

Чуллашиш масаласи дунё хамжамияти диккат марказида турган ва жамият, давлатлар хаттоки бутун инсоният тараккиётига тускинлик килувчи глобал экологик муаммолар каторидан жой олган. Бу муаммо худудларнинг географик хусусиятларидан келиб чикиб дунё микёсида турли омил, тезлик ва кенгликда намоён булади. Шу билан бирга регионал кесимларда чуллашиш жараёни турлича ахамиятга эга булиши хам мумкин. Масалан, кишлок хужалигига ярокли ер майдонларининг камайиши шаклида салбий ёки чул чорвачилигини кенгайтириш мисолида ижобий ва х.к. Деярли барча илмий тадкикот ишларида ушбу мавзу салбий окибат сифатида урганилади. Унинг Хоразм вохасига таъсирини урганиш, чуллашиш эхтимоли катта худудларни аниклаш ва уларни

мониторинг килиш, аник чора-тадбирлар ишлаб чиккиш кабилар бугунги кундаги географик тадкикотлари олдида турган долзарб масалалардир.

Регионал табиий географик тадкикотларни олиб бориш куп молиявий маблаг ва узок вактни уз ичига олувчи жараён булиб, шу сабабли хам бу улчамдаги ишлар камдан-кам холатларда якунланади, ёки кутилган натижаларга олиб келади. Бу каби куламдаги муаммолар ечими сифатида масофадан маълумотлар олиш усулларини куллаш самаралидир. Масофадан маълумотлар олиш дастлаб хаво шарлари, кабутарлар, самолёт ва бугунги кунга келиб эса сунъий йулдош, дронлар томонидан амалга оширилиш хаммага маълум. Ушбу ишда А^Ш томонидан учирилаётган Ландсат сунъий йулдошлари тизимининг Ландсат 8 (OLI/TIRS) (Матчанов, 2017) ва Ландсат 5 ^М) сунъий йулдошлари маълумотларидан фойдаланган холда Хоразм вохасининг чекка кисмларидаги чуллашишга мойил худудларни аникдашга харакат килинди. Купчилик тадкикотларда Хоразм вохаси табиий географик объект сифатида каралади, аммо унинг чегаралари борасидаги ноаникдиклар ва воханинг маъмурий чегаралардан ташкаридалиги, худуднинг даврий узгарувчанлиги тадкиктчиларни воха доирасидан четлаб утишларига хамда натижаларни маъмурий бирликлар кесимида олишларига сабаб булган (Аллаберганов 1976; Эшчанов 2008). Воха чегараларини масофадан олинган маълумотлар асосида аниклаш хам мумкин ва бунда вегетация индекси -усимлик копламини иникатор сифатида танлаш мумкин (Матчанов, Сафаров, 2004). Ушбу маколада воха чегарасининг урганилган даврдаги энг катта майдони (Матчанов, 2006) яъни 1998 йилги холати асос килиб олинди ва барча тахлиллар шу чегара билан киёсланди.

Чуллашиш жараёнини аниклаш ва мониторинг килиш учун Ландсат 5 (ТМ) ва 8 (OLI/TIRS) сунъий йулдошларининг 2010, 2014, 2017 ва 2019 йиллардаги булутлилик даражаси 10%дан кам булган биринчи даражали маълумотлари А^Ш Миллий Аеронавтика ва Фазо маъмурияти сайтидан юклаб олинди (https://earthexplorer.usgs.gov). Маълумотлар воха худудининг июн ва июл ойларидаги тасвирлари булиб, булутлилик сабабли айнан бир хил даврни танлаш имконсиз булди (1-жадвал).

1-жадвал.

Тахлилга олинган маълумотлар

Йил Худуд Сана (path/row) Сунъий йулдош номи

2010 Туямуйин 2010-07-19 (159\\031) Ландсат 5 TM

Сарикдмиш 2010-07-17(161\\31)

Дашогуз 2010-07-10(160\\31)

^унгирот 2010-07-17(161\\30)

Чимбой 2010-07-10(160\\30)

2014 TyflMyMuH 2014-07-14(159\\31) .aHgcaT 8 OLI/TIRS

CapuKaMum 2014-07-12(161\\31)

^amory3 2014-07-21(160\\31)

^yHrupoT 2014-07-12(161\\30)

HUMÖOH 2014-07-21(160\\30)

2017 TyaMyMuH 2017-07-06(159\\31)

CapuKaMum 2017-07-04(161\\31)

^amory3 2017-06-27(160\\31)

^yHrupoT 2017-07-04(161\\30)

HUMÖOH 2017-06-27(160\\30)

2019 TyaMyMuH 2019-07-12(159\\31)

CapuKaMum 2019-06-24(161\\31)

^amory3 2019-06-17(160\\31)

^yHrupoT 2019-06-24(161\\30)

HUMÖOH 2019-06-17(160\\30)

Taxnun HrnnapHHH onuö öopum ynyH ArcMap, QGIS Ba iMSEP (https://imsep.urdu.uz) gacTypnapugaH ^ofiganaHungu. CyHtuö fiyngom MatnyMoraapuHuHr 3 Ba 4 (.aHgcaT 5TM), 4 Ba 5 öaHgnapu .aHgcaT 8 (OLI/TIRS) opKanu вегетaцнa uHgeKcu aHuKgaHgu Ba öapna MatnyMoraap aroHa $aönra Supnamrapungu (Mosaic to New Raster). Box,a nerapanapu öyönaö 10 km 6y$$ep 3OHa xpcun KHHHHgu Ba 6y Maco^a энг MaKÖyn enuM cu^araga Kapangu. ^yHKu, 10 km.HU MafigoH BO^aHHHr HHKH KHCMnapuHH öyTyHnaö KaMpaö onMagu Ba nyn öunaH nerapagom xygygnapra y3OK Kupuö öopMagu. Ey^ep 3OHa unugaru вeгeтaцнa HHgeKCH KupKuö onuHgu Ba Kyfiugaru Tapraöga KaÖTagaH кпaccн^нкaцнa Ku^uHgu (1-pacM):

- 1 - 0.0, 0.0 - 0.1, 0.1 - 0.2, 0.2 - 0.3, 0.3 - 0.4, 0.4 - 0.5, 0.5 - 1.

1-pacM. Xopa3M Box,acu 10 kmhu 6y$$ep xygyguHuHr вeгeтaцнa uHgeKcu KapTa

cxeMacu (2019 nun).

May 2020 111 www.openscience.uz

Такдим килинган классификация умумий усимлик коплами кийматларини ифодалайди (https://gisgeography.com/ndvi-normalized-difference-vegetation-index). Аник усимлик турлари буйича вегетация индексларини аниклаш ишлари радиоспектрометр ёрдамида амалга оширилади. Тахлил натижалари шуни курсатдики, воханинг 10 км буфер худудларидаги вегетация индекси (2010 йилдан ташкари) урганилган йиллар кесимида кескин тафовутларга эга булмади. Шу сабабли хам фаркдар карталари 0,0-0,1 ва 0,1-0,2 курсаткичлар учун алохида тайёрланилди (2-расм). 0,2-0,3 индекслар эса кишлок хужалик ерлари холати учун якин киймат ва чул зоналарида улар мавжуд эмас. - 1-0,0 индекс узгармас булган худудлар сифатида намоён булди.

2-расм. 2019, 2017, 2014 йилларда воха чегарасида вегетация индексининг

узгариши схемаси.

Ландсат 5 (ТМ) сунъий йулдоши спектрал имкониятлари Ландсат 8 (OLI/TIRS) га караганда чекланган булиб натижалар кийслаш учун яроксиз ва шу сабабли бир худуд учун бу иккала сунъий йулдош маълумотларидан фойдаланиш тавсия килинмади. Долган 3 йил учун умумий холат 2-жадвалда келтирилди.

2-жадвал

Вегетация индексининг йиллар буйича узгариш холати

Иил Вегетация индекси

-1 - 0.0 0.0 - 0.1 0.1- 0.2 0.2 - 0.3 0.3 - 0.4 0.4 - 0.5 0.5 - 1

Майдон км.кв

2014 634.1724 14717.45 9633.732 4975.048 2099.92 502.4808 47.0556
2017 985.8051 13786.85 10728.14 4650.863 1953.73 435.8592 53.0109
2019 794.979 14610.3 10988.9 4356.482 1486.115 308.3787 40.0203

Жадвалдан куринадики, чул худудлари учун ижобий вегетация индекси курсаткичлари баркарор (0.0-0.1) ёки 2019 йилда кисман купайган (0.1-0.2). Аммо, ушбу кийматларини воха чегарасининг кайси худудларида купайганлиги ёки камайганлиги унинг узгарувчанликка мойил худуд эканлигини аниклашга ёрдам берди. Карта схемадаги кизил доиралар (2-жадвал): Нукус шахрининг шарки, Кунгирод тумани ва Туямуйин сув омборининг шимолий кисмлари 0.00.1 индекс кийматларида мутлок узгарувчан. Бу эса шу худудларнинг чуллашиш жараёнига нисбатан таъсирчанлигини курсатади. 0.1-0.2 курсаткич эса воханинг декончилик килинадиган худудлари ичида, яъни 10 км чегарадан ичкаридаги худудда узгарувчан булиб чуллашиш жараёнини ифодаламайди деб хисобладик.

Олинган натижаларга асосан куйидаги холоса ва тавсиялар келтирилди:

Ландсат 5 (ТМ) сунъий йулдоши спектрал имкониятлари Ландсат 8 (OLI/TIRS)ra караганда чекланганлиги сабабли вегетация индексини аниклашда бу иккала сунъий йулдош маълумотларидан киёслаш тавсия килинмайди.

Воханинг чуллашишга мойиллиги Кизилкум чули чегараларида кескин, Коракум чули худудларида уртача ва Устюрт томон чегараларида нисбатан баркарордир.

Нукус шахри, Кунгирод тумани ва Туямуйин сув омборининг шимолий кисмларида узгарувчанлик сабабларини урганишга оид алохида тадкикотлар олиб бориш зарур. Бу эса шу худудларда чуллашишни олдини олиш учун тегишли чора-тадбирлари ишлаб чикиш имконини беради.

Ишда кулланилган ёндашув ва услуб воханинг чуллашишга таъсирчан худудларини мониторинг килишда фойдаланиш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Матчанов М., Хдмроев Э., Рузметов Д. Landsat 8 yerni operativ suratga olish (OLI) va termal infraqizil skaneri (TIRS). Куйи Амударё минтакасида табиий, ижтимоий ва экологик жараёнлар ривожланишининг замонавий жихатлари. Республика илмий-амалий анжумани материаллари туплами. Урганч, 14 ноябрь 2017 йил, 2-жилд.
2. Аллабергенов Т.Х. Природные условия Хорезмского оазиса и его районирование. -Ташкент: "Укитувчи", 1976. -145с.
3. Эшчанов Р.А. Ер ва сув ресурсларидан баркарор фойдаланишнинг агроэкологик асослари (Хоразм вилояти мисолида): Автореф.дис... биол. фан. док. -Тошкент, 2008. -52 б.
4. Матчанов М., Сафаров Э.Ю. Вегетация индексини аниклаш масалалари (Хоразм вилояти мисолида). Узбекистон география жамияти ахборотномаси, 43 -жилд, Тошкент. 2014 й.
5. https://earthexplorer.usgs.gov/
6. Ana Teodoro, Christoph Schroder. Criterion definition for the identification of physical-geographical boundaries of Khorezm oasis through remotely sensed data. Springer International Publishing Switzerland.Environ Monit Assess (2016) 188:35 DOI 10.1007/s10661-015-5035-z
7. https://imsep.urdu.uz
8. https://gisgeography.com/ndvi-normalized-difference-vegetation-index/
Ландсат 8 (oli/tirs) Хоразм воҳаси чўллашиш вегетация индекси landsat 8 (oli tirs) khorezm oasis desertification vegetation index
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты