Спросить
Войти
Категория: Биология

АИДАР-АРНАСОИ КУЛЛАР ТИЗИМИ АТРОФИДА ТАРЦАЛГАН FERULA L. ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИНГ ЗАРАРКУНАНДАСИ

Автор: Авалбаев Олимжон Наркузиевич

АЙДАР-АРНАСОЙ КУЛЛАР ТИЗИМИ АТРОФИДА ТАРЦАЛГАН FERULA L. ТУРКУМИ

ТУРЛАРИНИНГ ЗАРАРКУНАНДАСИ

Авалбаев ОлимжонНаркузиевич Усанов УлуFбекНуруллаур.ли Умиров Нурулла Усанович

Жиззах давлат педагогика институты Зоирова КамолаАбдумаликовна

Навоий вилояти Зарафшон шауар 13-мактаб

Айдар-Арнасой куллар тизими атрофида тар;алган Ferula L. туркуми турларида коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) нинг зарари х,а;ида баён ;илинган.

Калит сузлар: Ferula, тур, смола, кул, х,ашарот, эндем, монокарп.

ВРЕДИТЕЛЬ СЕМЕЙСТВА FERULA L., РАСПРОСТРАНЁННЫЙ ВОКРУГ ОЗЕРНОЙ

СИСТЕМЫ АЙДАР-АРНАСАЙ

В статье рассказывается о вреде ферулового усача (Placaederus scapularis Fisch.) в видах рода Ferula L., распространённого вокруг системы озер Айдар-Арнасай.

THE PESTS OF FERULA FAMILY PLANTS DISTRIBUTED AROUND THE AYDAR-ARNASAY

LAKE SYSTEM

The article discusses the questions of the damage of fragile whiskers (Placaedurus scapularis Fisch.) of the Ferula L. family, which is distributed around the Aydar-Arnasay lakes system.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10040

Тадкикотнинг долзарблиги. Дунёда биологик хилма-хилликни са;лаш, усимликлар оламини мух,офаза ;илиш х,амда улардан о;илона фойдаланиш глобал муаммолардан бири х,исобланади. Шу сабабли, усимлик турларининг биоэкологик хусусиятларини урганиш, мух,офаза ;илиш чораларини ишлаб чи;иш, ундаги зараркунанда х,ашорот турларини ани;лаш ва уларга ;арши кураш усулларини ишлаб чи;ишга алохдда эътибор ;аратилмо;да. Бу уринда эфир мойли, ем -хашак, асалчил, шифобахш, смола са;ловчи, хушбуй, озу;абоп ва техника усимлиги сифатида ;улланиладиган Ferula L. туркуми турлари алохдда ах,амиятга эга.

Республикамизда фармацевтика ва ;ишло; хужалиги сох,асида кенг ;амровли ислох,атлар олиб борилиб, доривор усимликлар хом ашё базасини мустах,камлашга катта эътибор ;аратилмо;да. Мазкур йуналишда амалга оширилган дастурий чора-тадбирлар асосида Ferula туркуми турларидан "Паноферол", "Тефэстрол", "Куфэстрол" ва "Ферулен" дори препаратлари яратилди х,амда ишлаб чи;арилди. Шу сабабли, Ferula туркуми турларининг биоэкологик хусусиятларини урганиш, уругидан экиб купайтириш х,амда амалиётга жорий этиш билан бирга ундаги зараркунанда х,ашорот турларини ани;лаш ва келгусида уларга ;арши кураш усулларини ишлаб чи;ишга ;аратилган илмий ва амалий изланишлар долзарб булиб х,исобланмо;да.

Тадкикотнинг максади Айдар-Арнасой куллар тизими атрофида тарцалган Ferula L. туркуми турларида учрайдиган зараркунанда хашарот турларини аницлашдан иборат.

Тадкикотнинг вазифалари Айдар-Арнасой куллар тизими худудининг узига хос физик-географик урни хацида маълумот туплаш;

Айдар-Арнасой куллар тизимида тарцалган Ferula L. туркуми турларини аницлаш;

Ferula L. туркуми турларининг биоморфологик хусусиятларини урганиш ва уларнинг хужаликдаги ахамиятини тахлил цилиш;

худудда тарцалган Ferula L. туркуми турларида учрайдиган зараркунанда хашарот турларини аницлашдан иборат.

Тадкикотнинг объекти сифатида Айдар-Арнасой куллар тизими атрофида тарцалган Ferula туркуми турларида учрайдиган коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) хисобланади.

Тадкикотнинг предмети Ferula туркуми турларида учрайдиган коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) нинг биологияси ва зарарини аницлашдан иборат.

Тадкикотнинг услублари лаборатория ва дала тажрибалари, морфологик, фенологик, биометрик, статистик усулларда тахлил цилинди.

Тадкикотнинг натижасида Ferula туркуми турларида учрайдиган коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) нинг зарари кузатилди.

Айдар-Арнасой куллар тизими республикамиздаги энг йирик куллардан бири хисобланади. Айдар-Арнасой куллар тизими - Нурота тог тизмасининг шимолий цисмида жойлашган булиб, шимолий циргоцлари шарций Кизилцумга туташиб кетган. Кулнинг тог этагидаги жанубий циргоцлари текис ва сув ости ён багирлари нисбатан тикроц, шимолий циргоцлари нотекис ва ция булиб, орол ва ярим ороллардан ташкил топган. Кулнинг уртача чуцурлиги 10-12 м, чуцур жойлари 26-30 м, хатто 40 м гача боради. Айдаркул тор йулаклар орцали Тузкон ва Арнасой куллари билан туташган. У Оцбулоц, Сангзор дарёсининг Кийли ташламаси, Чордара сув омбори ва марказий Мирзачул ташламаси оцими хисобига туйинади. Айдар-Арнасой куллар тизимининг узунлиги 159 км ни, эни эса 26 км ни ташкил этади.

Дунёда Ferula туркумининг 180-185 тури, МДХ мамлакатларида 106 тури, Марказий Осиёда 105 тури, Узбекистонда 48 тури, Гарбий Тиёншонда 50 дан ортиц, Помир-Олой тизмасида 60 яцин тури, Гарбий Помир-Олой тизмасида 33 тури учрайди.

Ferula турлари хар хил экологик шароитда усиши туфайли ем-хашак усимлиги сифатида катта ахамиятга эга. Бу усимликлар поёнсиз чул ва адирларда, тогнинг барча цияликларида, хатто яйловда хам денгиз сатхидан 3000 м баландликгача учраб, ковракзорлар хосил цилади. Уларнинг купчилиги йирик пояли ва баргли булганлиги учун чорва молларининг туйимли озуцаси хисобланади. F. foetida тури хар хил усимликлар гурухида эдификатор ва субэдификатор сифатида учрайди. Ferula L. турлари мухим ем-хашак усимликлари хисобланиб, уларни деярли барча чорва моллари истеъмол цилишади.

Айдар-Арнасой куллар тизимида умумий хосилдорлик гектарида 2,0 центнергача булиб, 8-10 % ини F. foetida усимлиги ташкил этади. Artemisia sogdiana, Artemisia ferganensis учрайдиган паст тогликларда F. foetida нинг усимликлар цопламидаги урни бециёс.

Ferula L. турлари таркибида смола ва эфир мойлари сацлаб, тиббиётда лак-буёц, зиравор модда сифатида цулланилади.

Олимларнинг кейинги фармакологик ва биологик текширишлари бу усимлик моддалари антиоксидант, антивирус, антидиабетик, антигрипп хусусиятларга эга

эканлиги, улардан усмага ;арши молуссоцид, гипотензив воситалар сифатида фойдаланиш мумкинлиги х,а;ида маълумотлар мавжуд.

F. foetida (Bunge) Regel монокарп усимлик. Илдизи йугон булиб, тупро;нинг 1,5 м гача бориб, шакли цилиндрсимон. Усимлик илдиз бугзининг диаметри 15-20 (30) см гача боради. Пояси тик усувчи, 1,0-1,5 м гача борадиган, ичи бироз говак, ю;ори ;исмидан шохланган, купинча битта (баъзан 2-3) та генератив новда х,осил ;илиб, 7-9 йилда бир марта гуллаб, уруглайди. Барглари юмшо;, тез сулийдиган, устки томони туксиз, пастки ;исми эса бироз тукли, илдиз бугзидаги барглари ;ис;а, йугон бандли, поядаги барглари майда булиб, нов х,осил ;илади. Илдиз бугзидаги баргларининг шакли пирамидасимон булиб, барг пластинкаси иккиламчи ;ир;илган, барг булаклари ланцетсимон, чеккалари текис булиб, узунлиги 14,0-18,0 см, эни 5,0-7,0 см гача боради. Пояда жойлашган барглари ю;орига ;араб майдалашиб боради, энг учидагилари фа;ат барг новидан иборат. Генератив новданинг баландлиги 45,0-50,0 см гача, паракладий (мураккаб соябонгул) лар ва уларда соябонлар булиб, марказий ва ёнсоябонгуллар шаклланади. Усимликнинг туббарглари максимал улчамга етиб, буйи 18,0-25,0 см га, эни 15,0-20,0 см гача боради. Уларнинг сони 3 та, баъзан 4 та. Генератив новдаси мураккаб соябонни ташкил ;илади. Х,ар бир новдада 20 дан 35 тагача ён соябонгуллар булади. Хар бир паракладийда марказий соябонгул ва 2-3 тадан анча узун (3,0-5,0 см) ён соябонгуллар жойлашган. Соябонгулдаги соябонгулчаларнинг х,ар ;айсиси 9-11 та гул х,осил цилади. Март, апрель ойларида гуллаб, май ойининг охирида уруглайди.

Айдар-Арнасой куллар тизими атрофида Ferula foetida усимлигининг таркалишини акс эттирувчи ГАТ хариталари

Ferula foetida уруFлаш даври

Коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) Урта Осиё фаунасининг йирик муйловдор кунгизларидан бири. Танасининг узунлиги 27,0-36,0 мм, узунчок, тук-жигар ранг, деярли кора, ялтирок булади. Муйлови узун ва йугон. Танасининг усти майин ту; кул ранг. Коврак муйловдори тухумини усимликнинг илдиз бугзидаги барглари орасига куяди. Бу кунгизнинг куртлари коврак усимлигининг асосий пояси ёгочлигида яшаб ривожланади ва узига кенг йул очиб, илдиз томон х,аракатланиб бориб, гумбакка айланади (икки йил ичида). Апрел ойининг урталарида кунгизлари учиб чи;иб, кенг таркалади. ^унгизлар коврак усимлигининг гули ва пояси билан ози;ланади. Айдар -Арнасой куллар тизими атрофида таркалган Ferula foetida (Bunge) Regel турининг бир гектар майдонида коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) билан 15-20 % зарарланиши кузатилди.

Урта Осиёнинг кумли ва лёсс тупрокли чуллари учун эндем тур. Эфемер шувсщли формацияларда учрайди.

Placaederus scapularis Fisch. зараркунандаси Хулоса цилиб айтганда, Айдар-Арнасой куллар тизими атрофида тарцалган Ferula foetida (Bunge) Regel турининг коврак муйловдори (Placaederus scapularis Fisch.) билан зарарланиши кузатилди.

АДАБИЁТЛАР:

1. Бей-биенко Г.Я. Общая энтомология. -М.: «Высшая школа», 1980.
2. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М. 1979. -С. 415.
3. Дьяков Ю.Т. и др. Общая и сельскохозяйственная фитопатология. -М.: «Колос», 1984.
4. Коровин Е.П. Иллюстративная монография рода Ferula L. (Tourn.) -Ташкент. 1947. -С 93.
5. Коровин Е.П. Сем. зонтичные // Флора Узбекской ССР. -Ташкент. 1959. Т. 4. -С. 459.
6. Пименов М.Г. Новый вид ферулы из подрода Narthex (Falcon) Drude // Бюлл. Гл. Бот. сада АН СССР. 1974. 94. -С. 54-58.
7. Пименов М.Г., Остроумова Т.А. Зонтичные (Umbelliferae) России. -М: Тов-во научн. изд. КМК, 2012. -С. 477.
8. Пересыпкин В.Ф. Сельскохозяйственная фитопатология. -М.: «Колос», 1989.
9. Мелибаев С. Биология и ресурсы Ferula tenusecta и Ferula kuhistanica - источников эстерогенных препаратов. Дисс. канд. биол. наук. -Ташкент. 1985. -С. 131.
10. Мукумов И. Ресурсоведческая характеристика некоторых видов рода Ferula L. - источников биологически активных соединений. Дис. канд. биол. наук. -Ташкент. 1993. -С. 114.
11. Муродов С.А. "Умумий энтомология курси". -Тошкент. Мехнат. 1986.
12. Моисеев В.А., Давлетшина А.Г. «Мир насекомых Узбекистана». -Ташкент. Уцитувчи. 1997.
13. Рахманкулов У. Онтогенез видов рода Ferula L. Ж. ДАН РУз. 7. 1998. -С. 67.
14. Расулов М, Рахмонкулов У., Расулов О.М. Ferula L. туркумига мансуб баъзи турларнинг гуллаш ва чангланиши // Актуалные проблемы ботаники. Тезисы докладов научн. конф. -Т. 1995. -С. 89.
15. Rahmonqulov U., Avalboyev O.N. O&zbekiston kovraklari (monografiya) // «Fan va texnologiya» nashriyoti, - Toshkent. 2016. -Б. 240.
16. Хамраев А.Ш., Насриддинов К. Усимликларни биологик химоялаш. -Тошкент.: 2003. -Б. 287.
ferula тур смола кул х ашарот эндем монокарп ferula species
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты